JASMINA ANA
U ovoj lirskoj knjizi pesnikinja je radije na strani sna, želje, nemira, pa i privida, nego na strani realnog zbivanja. Njen Neznanac je fiktivna osoba koja postoji kao „radosni blesak trena“, ose?a se kao dodir, ali se njegove misli ne znaju niti se njegove re?i ?uju. Neznanac se želi kao što se želi more nagnato prema oblaku. Nemir od satanskog u moru i strah u sebi dolaze u talasima i uglavnom u kriškama no?i. U ciklusu Mokro kamenje pesnikinja Neznanca uobli?ava u „sliku ponora i poroka“. Od „života zaka?enog za oblak“ treba krenuti u ?ežnju dalekih i romanti?nih predmeta, pa i u predele s one strane realnog prostora i vremena.
Pesme objavljivane u „Povelji“, „Raški“, „Bagdali“, „Koracima“, kao i nove, neobjavljene pesme ?ine celovitu pesni?ku zbirku pod provokativnim naslovom – Uleti u mene kao stvarnost.
(Iz recenzije Miloša Petrovi?a)
